Minth Group i AGIBOT otvorili su 29. avgusta u Šapcu prvu fazu proizvodne baze za humanoidne i četvoronožne robote. Objavljena vrednost investicije je 20 miliona evra, a partneri projekat predstavljaju kao početak prve serijske proizvodnje humanoidnih robota u Evropi.
Na otvaranju je presečena vrpca, a humanoidni robot je šutirao loptu. Oba trenutka dobro izgledaju na fotografiji.
Iza ceremonije se ipak dogodilo nešto materijalno važno. Pogon počinje sklapanjem robota, kalibracijom sistema kretanja i vida i proverom performansi. To jesu stvarne industrijske sposobnosti: zahtevaju kontrolu procesa, obučene radnike, sistem kvaliteta i odgovornost za završenu mašinu.
To je vest. Dublje pitanje počinje tamo gde kamere stanu: koliko robotike ostaje u Srbiji kada završene mašine napuste Šabac?
Ali sklopiti robota nije isto što i posedovati znanje iz kojeg robot nastaje.
Specifikacija, ne odbacivanje
Profesor Kosta Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu jasno je povukao granicu:
„Razvoj robotike ne nastaje iz jednog pogona, nego iz ekosistema.”
U pravu je. Ta rečenica nije argument protiv fabrike. Ona je specifikacija onoga što oko fabrike mora da nastane.
Robotički ekosistem čine fakulteti i tehničke škole, istraživačke grupe i doktorske studije, domaći proizvođači komponenti, sistemski integratori, softverski timovi, poligoni za testiranje, serviseri, projektanti primena i kompanije sposobne da od platforme naprave koristan rad. Čine ga ugovori kroz koje znanje cirkuliše i intelektualna svojina kroz koju deo tog znanja ostaje.
Bez tih odnosa, zemlja može da bude domaćin proizvodnje dok tehnologija i dalje živi negde drugde.
Slojevi oznake „Made in Serbia”
„Made in Serbia” može da opisuje nekoliko veoma različitih stvarnosti.
Može da znači završno sklapanje. Može da obuhvati lokalno proizvedene okvire, kućišta ili kablove. Može da se proširi na upravljanje kretanjem, senzore, baterijske sisteme, integraciju, bezbednosno inženjerstvo, softver, veštačku inteligenciju, podatke za obuku, razvoj primena i vlasništvo nad intelektualnom svojinom.
Svaki sloj ima vrednost. Problem počinje kada se svi sabiju u jednu trijumfalnu frazu.
Danas dostupne informacije ne utvrđuju koliki deo hardvera ili softvera robota nastaje u Srbiji, koje komponente stižu završene iz Kine, da li će domaći istraživači učestvovati u razvoju niti ko će posedovati operativne podatke koje roboti prikupe tokom primene u Evropi. Minth i AGIBOT najavili su lokalizovanu proizvodnju i buduću saradnju. To je otvorena mogućnost, još ne i rezultat.
Razlika je važna jer oznaka može da putuje sa proizvodom, a sposobnost ne mora.
Humanoid nije automatski bolji robot
Jovanović iznosi i manje glamuroznu, ali tehnički važniju tvrdnju: industrija uglavnom bira mašinu koja određeni zadatak izvršava najbezbednije, najpouzdanije i najekonomičnije.
Paletu ne mora da nosi mašina sa dve noge. Zavarivanje ne postaje naprednije zato što robotski sistem ima lice. Točkovi su često bolji od hodanja, a namenski projektovana ruka često je bolja od tela opšte namene.
Humanoidni oblik dobija smisao tamo gde je okruženje već napravljeno prema ljudskom telu ili gde su komunikacija i društvena interakcija deo zadatka. Vrata, stepenice, alati, recepcije, muzeji, učionice i okruženja za negu stvaraju drugačiju računicu od fiksne proizvodne linije.
Sličnost sa čovekom nije dokaz korisnosti. Demonstracija pokazuje da je neki pokret moguć. Primena pokazuje da posao može da se ponavlja i kada kamere odu.
Fabrika je stvarna. Razvojni efekat je još otvoren.
Objavljeni brojevi pripadaju različitim fazama i ne treba ih predstavljati kao da opisuju isti trenutak.
Prva faza od 20 miliona evra postoji sada. Sa širenjem pogona najavljivano je više od 200 radnih mesta. Industrijski park robotike u Inđiji i ukupna investicija od 200 miliona evra pripadaju sledećoj fazi. Projektovani godišnji kapacitet do 20.000 humanoidnih robota i robotskih pasa pripada završenom projektu, a ne današnjem učinku Šapca.
AGIBOT nije kompanija na papiru. Ima razvijen portfolio, iskustvo proizvodnje u Kini i značajan prijavljen broj isporuka. Minth je iskusan dobavljač automobilske industrije sa postojećom proizvodnom bazom u Srbiji. Zbog toga ovo partnerstvo ima više supstance od tehnološkog memoranduma praćenog scenskom demonstracijom.
Neodgovoreno pitanje je kakvu će supstancu dodati Srbija.
Test ekosistema
Za godinu dana projekat bi trebalo meriti pitanjima korisnijim od broja odštampanog u najavi kapaciteta:
- Koliko je robota zaista završeno i isporučeno iz Šapca?
- Koliki deo komponenti i proizvodne vrednosti potiče iz Srbije?
- Koliko radnih mesta pripada inženjerstvu, integraciji i istraživanju, a koliko samo sklapanju?
- Koji su srpski fakulteti, laboratorije, škole i kompanije potpisali konkretne razvojne ugovore?
- Koje su primene razvijene ovde i ko poseduje nastali softver, podatke i patente?
- Mogu li roboti bezbedno i ponovljivo da obavljaju koristan posao po ekonomski opravdanoj ceni?
To nisu neprijateljska pitanja. To su pitanja koja svečano otvaranje pretvaraju u industrijsku politiku.
Srbija je juče otvorila fabriku robota. Danas počinje sporija gradnja: odnosi koji omogućavaju znanju da kruži, raste i ostane.
Pravo pitanje nije koliko će robota izaći iz Šapca.
Pravo pitanje je koliko će robotike ostati u Srbiji.
Referentni izvori
- Minth Group pokrenuo prvu serijsku proizvodnju humanoidnih robota u Evropi — Razvojna agencija Srbije
- Europe’s first humanoid robot mass-production base begins production — Global Times
- Minth Group Annual Report 2025
- Kineska fabrika robota u Šapcu: srpska prečica ka tržištu EU — Radio Slobodna Evropa
- Profesor ETF-a o fabrici u Šapcu — N1
Izvori / poreklo
Tekst je zasnovan na izvorima Razvojne agencije Srbije, Global Timesa, godišnjem izveštaju Minth Group za 2025, Radija Slobodna Evropa i N1; Kosta Jovanović je centralni citirani stručni glas.