Pre nego što čitalac razume rečenicu, rečenica je već nešto uradila čitaocu.
Prišla mu je sa određene udaljenosti. Izabrala je ritam. Pretpostavila je bliskost ili zatražila pokornost. Ponudila mu je stolicu ili postavila šalter između dvoje ljudi.
Značenje ne počinje kada se rečnik složi. Počinje u odnosu koji omogućava da reči budu primljene.
Preverbalni sloj
Svaki tekst nosi informaciju koja ne može da se izdvoji kao rečnik. Tempo, prekid, dužina rečenice, formalnost, toplina, humor, ponavljanje i tišina govore čitaocu kakav se susret odvija.
Taj sloj je preverbalan ne zato što postoji bez jezika, već zato što do nas stiže pre nego što završimo tumačenje reči. Čujemo sigurnost pre nego što procenimo tvrdnju. Osetimo distancu pre nego što primetimo zamenicu. Prepoznamo sintetičku uglađenost pre nego što uspemo da pokažemo rečenicu koja ju je odala.
Čitalac može da čuje da li ga je neko očekivao.
Poštovan bi vrlinu izgovorio direktno. Očekivan sadrži dokaz: neko je pripremio prostor pre nego što je čitalac stigao. Poštovanje je već u tom postupku.
Odnos putuje sa informacijom
U magazinu, blogu ili naučnom radu informacija nikada ne prolazi samo kroz reči. Prolazi kroz raspored sila.
Autor ima autoritet ili ranjivost. Publikacija proizvodi poverenje ili sumnju. Forma daje čitaocu vreme ili mu ga oduzima. Stručni rečnik može da pozove zajednicu dok istovremeno isključuje sve izvan nje. Šala može da smanji distancu ili da pokaže da se pisac smeje iz zaštićenog položaja.
Nijedna od tih sila ne zamenjuje činjeničnu tačnost. One odlučuju da li tačnost može da bude primljena bez spljoštavanja, otpora ili nesporazuma.
Naučnoj rečenici možda treba disciplina. Lidu vesti potrebni su odgovori na pitanja ko, šta, gde i kada. Esej sme da dozvoli argumentu da stigne kroz sliku i ritam. Ljudski jezik se ne poboljšava tako što svaka forma zvuči isto.
Prevod je novi susret
Prevod nije prebacivanje sadržaja preko granice. To je susret sa nekim na drugoj strani.
Čitalac nije jezičko podešavanje.
Mehanički tačan prevod može da sačuva svaku imenicu i uništi susret. Može da prenese informaciju, a da ostavi njen tempo, društvenu temperaturu, humor i meru bliskosti koju je original znao da drži.
Odgovorno prevođenje zato zahteva istraživanje živog jezika. Ne najmoderniji sleng zalepljen preko svakog pasusa i ne imitaciju druge publikacije, već način na koji stvarna publika danas nosi ideje. Koji tehnički termini ostaju na engleskom? Gde formalnost signalizira inteligenciju, a gde birokratiju? Kako humor prelazi rečenicu, a da od čitaoca ne napravi turistu?
Ne znamo sve jezike sveta. Poštovanje počinje priznanjem te činjenice. Nastavlja se slušanjem pisaca i publikacija čija je živa upotreba jezika inspirativna, priznavanjem uticaja i odbijanjem da kopiramo njihove rečenice ili proizvedemo njihov glas.
Jezik oblikuje publiku
Publika se ne pronalazi samo. Vremenom je oblikuje ono što publikacija iznova traži od čitalaca da primete.
Ravan jezik uči oko da prođe kroz tekst. Naduvan jezik uči ga sumnji. Sintetički copy-paste sadržaj sastavljen od poznatih tvrdnji govori čitaocu da ništa u pasusu ne zahteva pažnju jer ničemu u pasusu pažnja nije ni posvećena.
Lep jezik nije ukras postavljen na informaciju. U najboljem slučaju, on je instrument koji razlike čini vidljivim. Precizna metafora može da otkrije odnos koji lista termina skriva. Neočekivana reč može da uspori oko dovoljno dugo da je misao sustigne. Ritam može da sačuva složenost, a da je ne pretvori u maglu.
To proizvodi i odgovornost. Jezik može da zavede čitaoca preko slabog dokaza. Stil može da simulira dubinu. Uglačana rečenica može da učini nedokazan odnos neizbežnim. Odgovor nije odustajanje od lepote. Odgovor je vezivanje lepote za ono što tekst može pošteno da podrži.
Humanophilic primopredaja
Za Humanophilic završen tekst nije posuda koja je napunjena. On je primopredaja između ljudi.
Informacija mora da preživi. Sa njom mora da preživi i odnos koji joj omogućava da bude važna.
Zato englesko i srpsko izdanje ne mogu da budu ogledalske baze podataka i zato francuski i španski treba da sačekaju dok EN/SR model potpuno ne sazri. Više jezičkih verzija povećalo bi domet. Povećalo bi i broj čitalaca koje možemo da izneverimo na načine koje još ne umemo da čujemo.
Cilj nije prevod koji dokazuje da sajt ima jezike.
Cilj je čitalac koji stigne i otkrije da mu je mesto već pripremljeno.
Izvori / poreklo
Humanophilic urednički esej razvijen iz EN/SR prevodilačke prakse i relacionog sloja Semonike.