Digitalna država: ko je sada na potezu?

Zamislimo čoveka koji je elektronski predao zahtev za dozvolu. Dobio je potvrdu i broj predmeta. Posle nekoliko nedelja na ekranu i dalje piše „u obradi“. Ne zna šta se čeka, ko treba da postupi ni kada može očekivati odluku. Prijatelj ga pita: „Imaš li nekoga tamo?“

Sa druge strane ekrana sedi službenica. Čeka podatak drugog organa, a pretpostavljeni traži da jedan zahtev pogleda preko reda. Postoji li opravdan razlog za promenu redosleda? Ko ga je odobrio? Građanin vidi zastoj, službenica vidi prepreku, a javnost uglavnom vidi samo ekran.

Digitalna država mogla bi oboma da pokaže isti važan podatak: ko je sada na potezu. Uz njega bi stajalo šta treba da uradi, u kom roku i kome građanin može da se obrati ako taj korak izostane.

I institucija ima svoje obaveze

Građanin dokazuje identitet, ispunjenost uslova i tačnost podataka. Institucija ima svoj deo posla: da postupa u okviru nadležnosti, primeni odgovarajuća pravila i omogući ostvarivanje prava. Pregledan postupak povezuje te dve strane.

Zastoj može nastati zbog greške, čekanja drugog organa, tehničkog problema ili složenosti predmeta. Kada se to ne vidi, građanin se obraća poslednjoj osobi sa kojom je razgovarao, iako ona možda nema mogućnost da otkloni prepreku. Vreme prolazi, raste nepoverenje i ponovo se traži „neko tamo“.

Neprozirnost pogoduje i korupciji. Istovremeno, jasniji trag postupanja pomaže da se razlikuju pritisak, propust i opravdano odstupanje. On štiti građanina, ali i službenika koji svoj posao obavlja savesno.

Temelji su već tu

Državni portal eUprava pokrenut je u junu 2010. [1] Kasniji razvoj doneo je usluge čiju vrednost ljudi mogu neposredno da osete. „Bebo, dobro došla na svet“, odnosno eBeba, počela je u aprilu 2016. Prijava rođenja, prebivališta i zdravstvenog osiguranja deteta mogla je da se pokrene iz porodilišta. U januaru 2018. počelo je proširenje usluge i na podnošenje zahteva za roditeljski dodatak. Roditelji su dobili vreme koje bi inače proveli povezujući administrativne korake. [2]

eZUP, operativan od 2017, omogućava organima da razmenjuju podatke iz službenih evidencija u upravnim postupcima. Građanin time prestaje da bude kurir između državnih kancelarija. [3][4] Iste godine osnovana je Kancelarija za IT i eUpravu, a 2018. usvojen Zakon o elektronskoj upravi. [5][6]

Dostupne usluge, povezani registri i organizacioni okvir daju osnovu za sledeći razvojni korak: da možemo da pratimo kako institucije izvršavaju svoje obaveze. Koliko predmet traje? Gde se zadržava? Koliko je grešaka ispravljeno? Šta se dogodilo posle žalbe?

Estonija daje koristan primer uvida u korišćenje ličnih podataka. Građanin se prijavi na državni portal eesti.ee i kroz servis Data Tracker vidi upite o svojim podacima u povezanim evidencijama: kada je upit napravljen, ko ga je uputio i na šta se odnosio. Za nejasan upit može da zatraži objašnjenje. Takav trag otvara praktično pitanje i za naš predlog: kako građaninu učiniti podjednako razumljivim put njegovog predmeta kroz institucije? [7][8]

Da bi se usluga popravila, njen tok mora da se vidi

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2025. prepoznaje napredak u razmeni podataka i povezivanju baza, uz rascepkane odgovornosti i nedovoljnu koordinaciju razvoja elektronske uprave. [9] Povezani računari otvaraju mogućnost da se bolje uskladi i rad institucija.

SIGMA procena javne uprave za 2024, objavljena početkom 2025, daje konkretnu sliku jednog problema: u uzorku od dvanaest usluga, podaci o prosečnom trajanju nisu bili dostupni za osam. [10] Takav podatak usmerava pažnju na merenje koje nedostaje. Pouzdana evidencija trajanja omogućila bi da se prepoznaju zastoji i proveri da li je promena postupka zaista pomogla.

OECD digitalnu državu posmatra kroz šest povezanih dimenzija: digitalno oblikovanje procesa od početka, rad javnog sektora zasnovan na podacima, zajedničku platformu alata i usluga, otvorenost kao polazište, usmerenost na korisnika i proaktivnost. Taj okvir obuhvata i ono što se dešava iza ekrana: način na koji institucije organizuju posao, sarađuju i koriste podatke. U našem predlogu, vrednost tih promena proveravala bi se kroz razumljiviji postupak, manje zastoja i rešene probleme građana. [11]

U SIGMA proceni zabeležena su prava na pristup predmetu, izjašnjavanje i osporavanje upravnog postupanja, uključujući ćutanje uprave. [10] Digitalni trag mogao bi da ih približi građaninu: uz status predmeta, razumljivo objašnjenje šta može da preduzme i šta je institucija učinila po njegovom obraćanju.

Postoje i tragovi koji pokazuju šta se dešava posle nadzora. Prema objavi Državne revizorske institucije iz maja 2026. o revizijama za 2024, postupljeno je po 2.887 od 3.736 preporuka; po 189 nije postupljeno u ostavljenom roku, dok su ostale imale druge statuse. [12] Sledeći korak bio bi lakše povezivanje takvih podataka sa konkretnom obavezom i postupkom kojim se ona izvršava.

Pratiti javni novac do rezultata

Zamislimo da je opština platila izgradnju nove škole. Roditelji žele da znaju kada će deca ući u učionice. Građanin koji pogleda dokumentaciju trebalo bi da može da prati koliko je novca odobreno, kako je izabran izvođač, šta je ugovoreno i koliko je plaćeno. Ako su cena ili rok promenjeni, uz promenu bi stajali obrazloženje i podatak o tome ko ju je odobrio.

Razmere tog pitanja su velike. OECD-ov profil Srbije iz 2026. navodi da je tržište javnih nabavki 2024. iznosilo 10,87 odsto BDP-a. Prosečno su pristizale 2,4 ponude po postupku, a 50,75 odsto tendera dobilo je jednu ponudu. Takvi podaci usmeravaju analizu na uslove učešća, dostupne dobavljače i način oblikovanja nabavke. Posebno je korisno pratiti gde se isti obrazac ponavlja i kako se menja tokom vremena. [13]

Deo osnove već postoji. Pravilnik koji se primenjuje od januara 2024. uređuje objavljivanje podataka o ugovorima i njihovim izmenama na Portalu javnih nabavki. Predviđa i završni status ugovora, datum njegovog prestanka i realizovanu vrednost. Na toj osnovi mogao bi da se izgradi pregled koji povezuje ugovor sa budžetskim sredstvima, pojedinačnim isplatama i dokazima o izvršenju. [14]

Za našu školu to bi značilo da se uz plaćenu fazu radova vidi ko ju je pregledao, šta je utvrdio i koji dokument potvrđuje prihvatanje. Ako je pronađen nedostatak, pratili bi se zahtev za popravku i potvrda da je otklonjen. I kod škole i kod tunela, nalaz sa terena treba da bude povezan sa ugovorom i odlukom koja iz njega sledi.

Analitički alati mogli bi da izdvoje ponavljane nabavke sa jednom ponudom, učestale izmene ugovora ili velika odstupanja između planirane i realizovane vrednosti. Nadležni bi zatim proveravali tržišne okolnosti, dokumentaciju i izvedeni posao, uz evidentiranje nalaza. Takav pristup odgovara i OECD-ovoj preporuci da se konkurencija procenjuje kombinovanjem pokazatelja i podataka kroz ceo ciklus nabavke. [15]

Za projekte koji se sprovode po posebnim pravilima trebalo bi jasno odrediti koje podatke javnost može da prati i ko proverava rezultat. Krajnje merilo ostaje jednostavno: škola je završena, nedostaci su otklonjeni i deca mogu da je koriste.

Koliko zahteva, koliko dozvola i koliko čekanja?

Sličan pregled potreban je i tamo gde institucija odlučuje o dozvoli. Registar NBS je 2. novembra 2026. navodio tri pružaoca usluga povezanih s virtuelnim valutama: VESCON, MCM 965 i AX CRYPTO. Prve dve dozvole izdate su u decembru 2022, a treća u junu 2025. [16]

NBS objavljuje i druge ishode. Godišnji izveštaj za 2022. beleži dva rešenja o davanju dozvole i sedam rešenja o odbacivanju zahteva. Izveštaj za 2025. navodi jednu novu dozvolu i jedno rešenje o odbacivanju zahteva. Ti podaci proširuju sliku iz registra i daju osnovu za praćenje postupanja kroz vreme. [17][18]

Sledeći korak bio bi jedinstven pregled: koliko je novih zahteva primljeno, koliko je postupaka preneto iz prethodne godine, koliko je završeno i koliko još traje? Posebno bi se razlikovali ponovljeni zahtevi i njihovi ishodi. Datumi podnošenja, traženja i dostavljanja dopuna i donošenja odluke pokazali bi gde se vreme zaista troši.

Javnosti bi bili dostupni zbirni podaci o trajanju, ishodima i razlozima zastoja, uz zaštitu poverljivih informacija. Podnosilac bi u svom predmetu video detaljan tok i sledeću obavezu. Tako bi se lakše razlikovalo vreme obrade u instituciji od vremena potrebnog za dopunu dokumentacije, a predvidivost postupka i doslednost kriterijuma dobile bi konkretnu osnovu za procenu.

Kod javnih nabavki pratimo obavezu da se ugovoreno izvrši. Kod dozvola pratimo obavezu da se o zahtevu odluči. Zajedničko im je pitanje koje nosi ovaj tekst: ko preuzima sledeći korak, na osnovu čega postupa i kako se vidi da je svoj deo završio?

Predlog: mapa obaveza, od prvog koraka do ispravke

Početak bi mogao da bude jedan izabrani postupak. Njegova digitalna mapa povezala bi pravni osnov, nadležni organ, odgovornu funkciju, uslove, rokove i puteve pravne zaštite. Koristila bi postojeće evidencije, uz jasno razlikovanje važećih i ranijih pravila. Tako bi se sačuvao osnov na kojem je svaka odluka doneta.

Jedan deo te zamisli prepoznajemo u južnokorejskom sistemu e-People. Građanin podnosi predstavku na zajedničkom portalu, odakle se ona usmerava odgovarajućoj instituciji i dodeljuje službeniku ili odeljenju za obradu. Postupanje može da prati na portalu, a obaveštenja o prijemu, potrebnoj dopuni i rezultatu dobija porukom ili elektronskom poštom. Kada nadležnost nije jasna, Komisija za borbu protiv korupcije i građanska prava posreduje u određivanju odgovarajućeg organa. Za naš predlog upravo je to važan oslonac: usmeravanje predmeta i odgovornost za dalje postupanje pripadaju samoj usluzi. [19][20]

Za pojedinačni predmet videlo bi se šta nedostaje i ko treba sledeći da postupi. Promena statusa imala bi vreme, odgovornu funkciju i obrazloženje. Zakonom dopuštena hitnost i posebne okolnosti dobile bi svoje mesto, zajedno sa razlogom za odstupanje od uobičajenog toka.

Upozorenje pred istekom roka stizalo bi nadležnoj osobi. Ako zastoj ostane, predmet bi se prosledio rukovodiocu ili nadzoru prema poznatim pravilima. Evidencija bi pratila i njihov odgovor: šta je zatraženo, ko je reagovao i da li je mera izvršena. Time bi odgovornost postala vidljiva kroz ceo lanac, od šaltera do rukovodstva.

Jednostavna programska pravila mogu da prate rokove i obavezne korake. Veštačka inteligencija mogla bi da pomogne u poređenju sličnih predmeta i uočavanju neuobičajenih obrazaca. Takav signal usmeravao bi proveru. Zakonom nadležan organ donosio bi odluku i obrazlagao je.

Ko prati sistem koji prati druge?

I upravljanje ovim sistemom mora ostaviti trag. Ko je izmenio pravilo, ko je odobrio novi model i kako je provereno njegovo dejstvo? Pogrešno povezane firme, zamenjena imena i nepotpune evidencije mogu proizvesti ozbiljnu nepravdu. Zato uz objašnjenje odluke mora postojati dostupan put za osporavanje podatka i ispravku greške.

OECD u smernicama za upravljanje digitalnom državom naglašava jasne uloge, koordinaciju institucija i odgovornost za odluke. Za predloženu mapu obaveza to bi značilo i proverljiva pravila pristupa podacima, evidenciju promena i nezavisnu kontrolu rada sistema. I oni koji upravljaju sistemom ulaze u isti krug odgovornosti. [21]

Službeniku je potrebna zaštita kada prijavi pritisak, a građaninu pomoć i kada nema računar ili ne koristi elektronski identitet. Te mogućnosti pripadaju samom postupku. Njihova dostupnost pokazuje koliko je sistem zaista upotrebljiv.

Probna primena mogla bi da počne tamo gde su obaveze jasno opisane. Merili bi se trajanje, neobjašnjeni zastoji, ispravljene greške i postupanje po žalbama i preporukama. Dobijeni rezultati pokazali bi šta treba doraditi pre širenja.

Čovek sa početka priče tada bi mogao da razume zašto čeka i šta može da učini. Službenica bi imala jasniji okvir i evidenciju koja pokazuje gde je nastala prepreka. Oboje bi lakše nastavili svoj dan.

Sledeći korak digitalne države jeste da se vidi kako zakon obavezuje i građanina koji podnosi zahtev i instituciju koja o njemu odlučuje.

Izvori

1. Vlada Srbije — pokretanje portala eUprava, 11. jun 2010.
2. Kancelarija za IT i eUpravu — druga faza eBeba, 30. januar 2018.
3. MDULS — eZUP u radu, 13. jun 2017.
4. Kancelarija za IT i eUpravu — sistem za razmenu podataka eZUP; provereno 2. novembra 2026.
5. Kancelarija za IT i eUpravu — osnivanje, 2017.
6. MDULS — usvajanje Zakona o elektronskoj upravi, 5. april 2018.
7. RIA — Data Tracker, uvid građana u upite o ličnim podacima; provereno 2. novembra 2026.
8. eesti.ee — Data Tracker, obaveštenje o obradi podataka; provereno 2. novembra 2026.
9. Evropska komisija — Serbia Report 2025, str. 27–28
10. SIGMA — Public Administration in Serbia 2024, objavljeno 27. januara 2025, str. 81
11. OECD — The OECD Digital Government Policy Framework, 7. oktobar 2020.
12. Državna revizorska institucija — Registar preporuka za 2024, objava 4. maja 2026.
13. OECD — SME Policy Index 2026, profil Srbije, 8. oktobar 2026; podaci o javnim nabavkama za 2024.
14. Kancelarija za javne nabavke — Pravilnik o objavljivanju podataka o ugovorima i njihovim izmenama, „Službeni glasnik RS“, br. 115/2023; primena od 1. januara 2024.
15. OECD — Competition in public procurement, 26. oktobar 2026.
16. NBS — rešenja o davanju dozvola pružaocima usluga povezanih s virtuelnim valutama; provereno 2. novembra 2026.
17. NBS — Godišnji izveštaj za 2022, štampana str. 112
18. NBS — Godišnji izveštaj za 2025.
19. ACRC — e-People, brošura o obradi predstavki, bez datuma; provereno 2. novembra 2026.
20. ACRC — obaveštenja o toku predstavki u sistemu e-People, 23. februar 2026.
21. OECD — The E-Leaders Handbook on the Governance of Digital Government, poglavlje o institucionalnim modelima, 21. decembar 2021.

Izvori / poreklo

Zvanični izvori: Vlada Srbije, Kancelarija za IT i eUpravu, MDULS, Evropska komisija, SIGMA, DRI, OECD, NBS, Kancelarija za javne nabavke, estonski RIA/eesti.ee i južnokorejski ACRC. Osnovni izvori provereni 1. novembra 2026; međunarodne dopune i proširenja o nabavkama i dozvolama provereni 2. novembra 2026. Mapa obaveza je autorski predlog za razvoj digitalne države.